Ako se ne slažeš sa mnom, pa samo me izbriši!

Unazad nekoliko godina sam razmišljao da počnem pisati o svemu i svačemu, čak mi je veliki broj prijatelja govorio da pišem o svakakvim temama i naravno da pokušam dati i vjerski pogled na sve to. Eto kao; ja ti ponešto znam i o propisima vjere, pa bi bilo dobro da o svakakvim temama imamo tvoje razmišljanje. Ima tu ponešto i životnog iskustva, jer rad sa insanima preko 10 godina ostavi trag, ali i insana svačemu nauči. Pa eto, sa ovim blogom želio bih da ponekad dam svoj pogled na neka dešavanja iz svakodnevnog života.

Vjerovatno sam ovaj tekst trebao pisati kao prvi i uvodni kada sam puštao blog u javnost, ali evo i sada mu je vakat. Ovaj put dobio sam povod, jer poznajem (ili bolje poznavao sam) dosta insana iz različitih društvenih sfera: vjerskih, političkih, sportskih, kulturnih...i td. koji su se usuđivali reći svoje mišljenje i razmišljanje na sva moguća svakodnevna dešavanja. I najednom, stop. Svi nešto; neka! šuti, nije vrijeme, treba biti mudar, šta će ovaj ili onaj reći i sl. I ne samo da prestadoše govoriti svoja mišljenja, nego počeše i drugima onemogućavati da kažu ili budu slušani kada govore svoje mišljejnje.

Da budemo jasni! Ne radim ja to (pišem blog) isključivo zbog Vas koji čitate ili ovih koji su mi predlagali. Ma jok. Ja jednostavno smatram da o svemu svaki čovjek treba imati svoje mišljenje, pa makar i pogrešno bilo, i priliku slobodno ga reći (ali da zaista bude njegovo, a ne kakvo poltronsko). A obzirom da ja imam često o svemu i svačemu mišljenje (ne moram biti u pravu) i da se ne libim to tvoje mišljenje izreći ma ko da ga sluša, onda sam na ovaj način želio da se "istresam" na tastaturu, a ne na nekog ko mi prvi naleti, a ja <in the mood> za istresanje o nekom pitanju.

Sa vjerskog aspekta razmjena mišljenja i konstruktivna diskusija je poželjna i potrebna. Ono što u Islamu nije dozvoljeno jeste rasprava, jer rasprava vodi u svađu, a svađa u razdor i onda niko fajde nema. Pa kako bi insani u prošlosti došli do mnogih rješenja da nisu razmijenjivali mišljenja i razmišljanja. Ali danas izgleda, sa vjerskog aspekta nekih, ima ono pravilo "šta ti imaš misliti, nemaš ti pojma!" ili barem ako već razmišljaš i kojim slučajem si u pravu ona druga "ko si ti da to govoriš i iznosiš?". Hmm. A šta je sa: "Reci istinu pa makar bila gorka!"?

Mogu razumijeti da se ne slažeš sa mnom, šta me briga, na kraju krajeva, hoćeš se slagati ili nećeš. Ali ne mogu razumijeti da ti toliko smeta činjenica da neko ima svoje mišljenje o bilo čemu. I što je interesantnije; ti imaš drugačije mišljenje, ali nemaš hrabrosti da o istoj stvari govoriš ili pišeš, jer bi se nekom mogao zamjeriti, jer bi te neko mogao kritikovati, jer bi ovo, jer bi on...ma daaaj. Govori bolan, piši, o svemu o čemu imaš svoje mišljenje i naravno argumente za svoje razmišljanje. Svaki put kad sam u životu izgovarao svoje mišljenje jasno i glasno, pa i sad svaki put kad napišem tekst o nekom svakodnevnom dešavanju, želim da pokrenem razmišljanje i razgovor na tu temu. Želim da mladi insani, vjerske i svjetovne naobrazbe, počnu davati svoja mišljenja o tome, da razmijenjujemo ideje i razmišljanja, da bolan ne tapkamao non-stop u jednom mjestu ili kopiramo druge. Hajde da ne budemo poltroni, ulizice i copy-paste insani.

Ako ti se ne sviđa moje mišljenje, ako se ne slažeš sa mnom, pa samo me izbriši, prekriži, nemoj čitati i slušati, ja to od tebe i ne tražim. Ali nemoj drugima o mom razmišljanju soliti pamet i drugima (prije nego sami čuju drugačije-moje razmišljanje) onemogućavati da kažu šta misle i čuju šta žele. Nisi fer, nisi parmalentaran/na, nisi <open> za drugačija razmišljanja.

Prije komentara pročitaj naslov bloga gore: Život nije tabu (ni sa svjetovnog ni sa vjerskog aspekta), hajmo pričati o svemu (zar to nije blagodat Gospodara? da pričamo i mišljenja razmijenimo). O svemu i svačemu iz moje perspektive i mojih razmišljanja, ma koliko ona čudna bila (a moja perspektiva i razmišljanja, priznajem, zaista znaju nekad čudna biti, ali su moja!).